Na istočnim padinama Kopaonika, tamo gde se pitome visije Ravnog Kopaonika naglo lome i obrušavaju u duboke, šumovite klisure prema Brzeću i Župi, krije se Metođe – lokalitet u kome su se geologija, botanika, srednjovekovno rudarstvo i narodna duhovnost stopili u jedinstvenu celinu. Dok većina posetilaca tokom zime prolazi žičarama Gvozdac i Ledenice svega nekoliko stotina metara vazdušnom linijom iznad ovog prostora, tek kada u proleće, leto ili zlatnu kopaoničku jesen zakoračite na šumsku stazu koja vodi u kanjon Brzećke reke, otkrivate sasvim drugačiji svet.
Metođe nije obična planinarska izletnička tačka. Proglašeno za strogi prirodni rezervat prvog stepena zaštite u okviru Nacionalnog parka Kopaonik, ovo područje čuva čak tri izuzetne znamenitosti na malom prostoru: retku reliktnu šumsku zajednicu u krečnjačko-granitnom kanjonu, drevno pećinsko svetilište Svetog Metodija uklesano u samu vertikalnu liticu i neobični hladni gejzir koji decenijama šiklja usred planinske tišine 1.
Geološki mozaik i živi svet kanjona Brzećke reke
Kanjon Brzećke reke u zoni Metođa pruža se na nadmorskoj visini između 1.240 i 1.560 metara, na kontaktnom pojasu gde se moćno granitno jezgro centralnog Kopaonika dodiruje sa metamorfnim stenama, mermerima, serpentinitima i krečnjacima. Upravo taj sudar različitih geoloških formacija stvorio je dramatičan reljef sa strmim, gotovo vertikalnim odsecima, vrtačama, pećinskim potkapinama i obiljem snažnih kraških i pukotinskih izvora.
Zahvaljujući dubini kanjona i zaklonjenosti od oštrih vetrova koji brišu preko Pančićevog vrha i Karamana, u Metođu vlada specifična vlažna mikroklima. Ona je omogućila opstanak polidominantnih šumskih zajednica smrče, jele, bukve i planinskog javora (Acer heldreichii), koje predstavljaju dragocene ostatke drevne tercijarne vegetacije Balkana.
Hodajući stazom kroz rezervat, primetićete kako se spratovi vegetacije smenjuju sa svakih pedeset metara visinske razlike:
- U najvišem delu staze, neposredno ispod puta Kopaonik–Brzeće, dominira tamna, gusta šuma visoke smrče (Picea abies) sa debelim tepihom mahovine, borovnice i brusnice.
- U središnjem pojasu kanjona smrči se pridružuju stasita stabla jele i bukve, a na proplancima i pored potoka cvetaju retke planinske orhideje, kopaonička ljubičica i divlja angelika.
- Uz samo korito Brzećke reke i podno vlažnih krečnjačkih litica razvijena je bujna zajednica paprati i mahovina koje obavijaju oborene debla i kamene blokove, dajući šumi izgled netaknute prašume.
| Osnovni podaci o ruti Metođe | Vrednost i opis |
|---|---|
| Polazna tačka staze | 3. kilometar puta Kopaonik – Brzeće (ispod prevoja Jaram, ~1.540 m n.v.) |
| Krajnja tačka u kanjonu | Crkvica-svetilište u steni i gejzir (~1.360 – 1.450 m n.v.) |
| Ukupna dužina pešačenja | ~5,0 km (u oba smera) |
| Visinska razlika (uspon u povratku) | ~180 metara |
| Prosečno vreme obilaska | 2,5 do 3 sata laganog hoda sa pauzama |
| Podloga i tehnička težina | Šumska staza sa korenjem, drveni mostići i kameni stepenici kod litice; srednje laka |
Svetilište u steni: Rudarski zavet iz srednjeg veka
Najmističnije mesto u čitavom rezervatu jeste svetilište Metođe – mala pećinska crkva smeštena visoko u vertikalnoj krečnjačkoj litici na desnoj strani kanjona. Do nje se sa dna doline penje uskom, zavojitom stazom obezbeđenom rukohvatima i kamenim stepenicama.
Kada uđete u polumračnu potkapinu u steni, na prirodnom svodu iznad malog oltara i ikona osetićete kapljice hladne vode koja neprekidno prokapava iz kamena. U narodu potkopaoničkog kraja, od Jošaničke Banje i Raške do Brzeća i Krive Reke, ova voda se vekovima smatra lekovitom, posebno za vid i umivanje očiju. Unutrašnjost pećine oslikana je freskom Svetog Metodija i skromnim priložničkim ikonama koje ostavljaju planinari i hodočasnici.
Istorijsko poreklo ovog svetilišta neraskidivo je vezano za srednjovekovno rudarstvo na Kopaoniku. U 13, 14. i 15. veku, u doba kraljeva Uroša I, Milutina, Stefana Dečanskog, cara Dušana i despota Stefana Lazarevića, Kopaonik (tadašnja Srebrna planina) bio je jedan od najvećih rudarskih centara Evrope. U okolini Metođa, Zaplanine, Bele Reke i Plana kopale su se rude srebra, olova, gvožđa i bakra, a u rudnicima su pored srpskih rudara radili i čuveni Sasi 2.
"Rudari su ulazili duboko u utrobu planine sa svećom u ruci i molitvom na usnama. Sveti Metodije bio je njihov zaštitnik od gorskog udara, odrona i podzemnih voda, a pećina u litici mesto gde su zahvaljivali za svaki srećan izlazak na svetlost dana." — Iz predanja potkopaoničkih rudarskih sela.
Nakon osmanskog osvajanja Srbije u 15. veku, kada su mnoge crkve u dolinama porušene ili zapustele, skrivena potkapina u nepristupačnom kanjonu Brzećke reke postala je tajno zborište u kome se narod okupljao o praznicima daleko od očiju turskih vlasti. Posebno mesto u narodnom pamćenju zauzima 3. jul (Sveti sveštenomučenik Metodije): čak i u vremenima najtežeg ropstva, tog dana su rudari i seljaci obustavljali svaki rad i penjali se u kanjon na molitvu i saborovanje – običaj koji je bez prekida očuvan sve do današnjih dana.
Neposredno u podnožju litice, pored hladnog izvora i šumske čistine za odmor izletnika, poslednjih decenija podignuta je i lepa mala crkva brvnara, građena od tesanog kopaoničkog drveta u tradicionalnom planinskom stilu, koja skladno dopunjuje ambijent drevnog pećinskog svetilišta u steni iznad nje.
Fenomen kopaoničkog gejzira: Vodoskok usred četinarske šume
Svega nekoliko minuta hoda od podnožja svetilišta, prateći šum vode uz kanjon, nailazi se na prizor koji iznenađuje svakog putnika koji prvi put dolazi u Metođe: usred guste šume smrče i bukve, iz kamenog postolja vertikalno u nebo šiklja beli, penušavi mlaz hladne vode visok nekoliko metara, raspršujući sitnu vodenu prašinu po okolnim krošnjama.
Iako ga meštani i turisti odmilja zovu gejzir u Metođu, sa hidrogeološkog stanovišta reč je o arteskom vodoskoku pod visokim hidrostatičkim pritiskom. Njegov nastanak vezuje se za geološka i rudarska istražna bušenja koja su na ovom prostoru izvođena sredinom dvadesetog veka. Kada je dijamantska garnitura za bušenje probila vodonepropusnu stensku ploču na dubini, otvorila je bogatu podzemnu pukotinsku akviferu koja se prihranjuje snegom i kišama sa najviših grebena Kopaonika (Gobelje, Karamana i Ledenica) 3.
Zbog velike visinske razlike između zone prihranjivanja na vrhu planine i tačke isticanja u kanjonu, voda je pod stalnim prirodnim pritiskom počela da izbija na površinu bez ikakvih pumpi. Visina mlaza zavisi od godišnjeg doba i količine padavina u prethodnim mesecima, ali najčešće iznosi između pet i osam metara. Tokom vrelih letnjih dana u julu i avgustu, mikroklima oko samog gejzira je za pet do sedam stepeni svežija nego na sunčanim proplancima, a vazduh je obogaćen negativnim jonima.
Stari rudarski tragovi u okolini: Zaplanina i Bela Reka
Za planinare koji žele da produže šetnju izvan osnovne staze do gejzira i svetilišta, kanjon Brzećke reke i susedni grebeni nude uvid u fascinantnu industrijsku arheologiju Kopaonika. Nizvodno ka Brzeću i Beloj Reci, kao i na padinama Zaplanine, i danas se u šumi mogu prepoznati:
- Stara rudarska okna (potkopi) i halde (jalovišta): Mesta gde se vekovima kopala ruda gvožđa, olova i cinka.
- Tragovi samokova i vodenica: Na brzim kopaoničkim rekama u podnožju kanjona nekada su radili čuveni samokovi – kovačnice na vodeni pogon u kojima su ogromni drveni čekići pokretani vodeničnim kolom kovali gvožđe istopljeno u rudarskim pećima (vignjevima).
- Kaldrmisani karavanski putevi: Staze kojima su karavani konja prenosili poluge srebra i gvožđa sa Kopaonika ka dolini Ibra i Raškoj na zapadu, ili ka Župi i Moravi na istoku.
Kako uklopiti posetu Metođu u vaš boravak na Kopaoniku, u Raški ili Jošaničkoj Banji?
Izlet u rezervat Metođe idealno se uklapa u višednevni aktivni odmor u kopaoničkoj regiji. U zavisnosti od toga gde ste smešteni, možete isplanirati sledeću dinamiku:
- Polazak u jutarnjim časovima (09:00 – 09:30): Bez obzira na to da li dolazite iz apartmana u turističkom centru Kopaonika, iz vikend-naselja, Brzeća, Jošaničke Banje ili Raške, jutarnji polazak omogućava da kroz šumu hodate dok je vazduh najsvežiji, a sunčevi zraci se koso probijaju kroz krošnje smrče.
- Spust do gejzira i uspon do svetilišta (09:30 – 12:00): Pratite drvene putokaze i crveno-bele planinarske markacije. Odvojite vreme za predah na klupama pored crkve brvnare i izvora.
- Nastavak ka vodopadu Jelovarnik (12:30 – 14:30): Po izlasku iz Metođa nazad na glavni put, svega nekoliko kilometara dalje odvaja se putokaz ka strogom rezervatu Jelovarnik, gde možete obići najviši kopaonički vodopad od 71 metra.
- Popodnevna regeneracija u Jošaničkoj Banji ili gastronomski predah u Raški: Nakon pet ili šest kilometara planinskog pešačenja, spustite se u Jošaničku Banju, čiji lekoviti hipertermalni izvori (temperature do 78 °C) opuštaju mišiće nakon uspona, ili posetite restorane tradicionalne kuhinje u dolini Raške i uživajte u kopaoničkom kajmaku, jagnjetini ispod sača i pitama od heljde.
Metođe je najbolji dokaz da Kopaonik čuva svoje najvrednije dragulje za one koji su spremni da siđu sa asfalta i uđu u tišinu šume. Spoj huka hladnog gejzira, mirisa smrčevih iglica i vekovne molitve uklesane u hladnu stenu ostavlja utisak koji se pamti mnogo duže od uobičajenog turističkog obilaska.
Reference i napomene
Zavod za zaštitu prirode Srbije i JP "Nacionalni park Kopaonik", Studija zaštite i plan upravljanja prirodnim rezervatom Metođe (I stepen zaštite), Beograd – Kopaonik.
↩Kovačević, Desanka, Trgovina i rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji, Srpska književna zadruga, Beograd; i lokalna istoriografska građa Muzeja u Raški o kopaoničkim rudnicima.
↩Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu – Departman za hidrogeologiju, Hidrogeološke odlike kopaoničkog masiva i pojava samoizlivnih bušotina u slivu Brzećke reke, Beograd.
↩
Najčešća pitanja i odgovori
Gde počinje pešačka staza za svetilište i gejzir Metođe?
Glavna obeležena pešačka staza počinje na trećem kilometru regionalnog puta od turističkog centra Kopaonik ka Brzeću (nedaleko od prevoja Jaram i skretanja za Gvozdac), na nadmorskoj visini od oko 1.540 metara. Staza se odatle spušta kroz gustu četinarsku i mešovitu šumu u kanjon Brzećke reke.
Koliko traje šetnja do svetilišta Metođe i koliko je staza zahtevna?
Dužina staze u jednom pravcu od puta do svetilišta i gejzira iznosi oko 2,5 kilometra, a obilazak u oba smera sa pauzama za odmor i fotografisanje traje između dva i po i tri sata. Staza spada u laku do srednje zahtevnu kategoriju: odlazak je većim delom nizbrdo, dok povratak podrazumeva konstantan uspon uz visinsku razliku od oko 180 metara.
Kako je nastao gejzir u kanjonu Metođa i da li je voda u njemu topla?
Za razliku od islandskih vulkanskih gejzira sa vrelom vodom, gejzir u Metođu je hladni hidrogeološki fenomen nastao u drugoj polovini 20. veka prilikom dubinskog istražnog bušenja terena za potrebe geoloških ispitivanja Kopaonika. Pod velikim arteskim i subarteskim pritiskom podzemnih kopaoničkih voda, hladna izvorska voda neprekidno izbija uvis u vidu vodoskoka visine nekoliko metara.
Kada se obeležava sabor kod svetilišta Metođe?
Narodni i crkveni sabor u Metođu održava se svake godine 3. jula po novom kalendaru (20. juna po starom), na praznik sveštenomučenika Metodija, episkopa patarskog i olimpijskog. Tog dana se stotine žitelja potkopaoničkih sela, Raške, Brusa, Aleksandrovca i Jošaničke Banje okupljaju u kanjonu u znak sećanja na vekovnu rudarsku tradiciju.
Može li se izlet u Metođe kombinovati sa posetom vodopadu Jelovarnik i Jošaničkoj Banji?
Da, to je jedna od najlepših celodnevnih tura na Kopaoniku. Prepodne možete provesti u šetnji kroz rezervat Metođe, zatim nastaviti ka obližnjem vodopadu Jelovarnik u oblasti Svetle Bare, a popodne se spustiti preko Ravnog Kopaonika u Jošaničku Banju na opuštanje u lekovitoj termalnoj vodi ili ručak u dolini Raške.